Милутин Цветковић вицешампион Балкана у каратеу
Да иза сваког великог успеха стоје посвећеност, истрајност и велики рад, сведоче скорашњи изузетни спортски резултати Милутина Цветковића, ученика четвртог разреда наше школе. У октобру је освојио златну медаљу у каратеу и титулу првака Србије. Уследило је учешће на Светском првенству у Турској, потом Првенство Балкана где је освојио друго место и сребрно одличје, а ускоро га очекује и Европско првенство. Карате је почео да тренира пре 12 година, што је временом прерасло у велику љубав према овој борилачкој вештини. Овај спорт га је научио
упорности, залагању, али и животном балансу, томе да се радује победама, да учи из пораза и превазилази изазове на путу до циља, да стално ради на себи. Захваљујући јакој вољи, доброј организованости и подршци коју има у свом окружењу, Милутин успешно усклађује спортске и школске обавезе, па се, поред припрема за нова спортска такмичења, спрема и за матурски испит и остварење циљева у вези са наставком школовања.
Кад си почео да се бавиш каратеом? Какав је био твој развојни пут?
Почео сам да се бавим каратеом пре око дванаест година. У почетку је то било рекреативно, био сам мали и нисам имао где да се такмичим. Тек после шест година сам добио жељу да озбиљније приступим спорту, кад су и моји вршњаци такође почели да тренирају, па сам имао с ким да
вежбам, а тад су почела и прва озбиљна такмичења.
Шта те је привукло овом спорту? Зашто је избор био баш карате?
Као мали нисам имао неки избор, јер у мом селу није било пуно тога. Родитељи су ме уписали на карате, пошто су га моја старија браћа тренирала, и желели су да будем успешан попут њих. Успут сам се и заљубио у спорт. Верујем да је ово најлепши спорт који постоји. Сви би требало да га тренирају.
Које си успехе у овом спорту постигао до сада?
Поред државних, учествовао сам и на балканским турнирима. Недавно сам по први пут освојио
медаљу на Првенству Балкана, и то сребрну.
Опиши нам своје утиске са последњих великих такмичења, на којима си постигао изузетан успех, освојивши златну и сребрну медаљу.
Да почнем од највећег такмичења на којем сам био, а и највећег такмичења генерално, а то је Светско првенство. Нисам имао огромна очекивања, сама чињеница да сам тамо отишао је за мене била велика ствар. Наравно, нисам желео да тамо одем као на екскурзију, већ да се заиста потрудим да будем што бољи. Први меч сам победио. Могло је и боље, али задовољан сам својом борбом. Нажалост, у следећем мечу сам изгубио и испао из трке за медаљу. Следеће такмичење било је Првенство Балкана, на којем сам освојио друго место и сребрну медаљу. Искрено говорећи, прелеп је осећај такмичити се међу најбољима у свом региону и на свету. Надреалан је осећај када изађете на татами, сва светла сијају у вас, судије излазе, публика аплаудира и навија за вас. Немам довољно речи да заправо опишем колико је то леп осећај. Једноставно морате сами видети и уверити се.
Где проналазиш мотивацију?
Мотивација ми је дефинитивно нестајала кроз каријеру, али мислим да сам сваки пут успео да је поново пронађем. Кад год бих помислио да више не желим да тренирам, пронађем ту снагу у себи, јер знам да могу више од тога, да не бацим више од 10 година тренирања у воду. Кад год бих изгубио борбу, гурао бих себе да наставим да тренирам још јаче, баш због тога што следећег пута не желим да поново осетим такво разочарање. Жеља за успехом ме је увек гурала. Мислим да нисам успео довољно и баш због тога ћу се трудити још више да тренирам и гурам себе.
Kако успеваш да ускладиш школске и спортске обавезе?
Није толико тешко, наравно, ако се потрудите. Не осећам да ми је то обавеза због тога што волим карате и желим да се тиме бавим. Није ми проблем да се пробудим у 7 ујутру, одем на јутарњи тренинг, после тренинга у школу, где проведем цело послеподне, и након тога на још један тренинг. Мислим да се виде ти резултати који произилазе из мог труда, што ме мотивише да и даље наставим са усклађивањем својих обавеза.
Шта је, према твом мишљењу, предуслов за велике спортске резултате и успех у спорту, али и успех у постизању животних циљева генерално?
За било какав успех, дефинитивно је потребна посвећеност, као и да након сваког пада поново устанемо. Одувек сам сматрао да су великани они који су се увек уздигли из неуспеха. Мислим да је цела поента у континуитету и у тој истрајности, и то не само у спорту, већ и у животу. То што имамо један лош дан не значи да ће и сутра бити лоше. То што имамо једну лошу недељу не значи да ће и следећа бити иста. Увек треба да се водимо позитивним погледом на свет.
Које си циљеве поставио себи у наредном периоду?
Циљ ми је да наставим са добрим успехом у спорту и да потенцијално освојим медаљу на Европском првенству. Што се тиче школе, планирам шта ћу даље, ближи се матура и размишљам о опцијама које имам за студирање. То су ми главни циљеви за блиску будућност.
Шта би поручио ученицима наше школе?
Радите оно што вас занима. Немојте се форсирати да радите нешто што не желите, јер нећете имати мотивацију да наставите. Радите оно што желите, учите шта желите, трудите се да успете у ономе што волите. То је све.
Сандра Радека 4-1
Марко Стана 4-1
Новинарска секција ЕТШ „Никола Тесла“